Kakao
Da li ste znali da su indijanska plemena severne Amerike često u lekovite svrhe upotrebljavala kakao, a do koje mere se cenila ova biljka govori činjenica da su se kakao zrna čak upotrebljavala i kao novac.
Astecki vladar iz XVI veka Montezuma, posebno je obožavao kakao napitak koji je praktikovao da pije iz zlatnih čaša. Priča se da je nakon ispijanja napitka čaše bacao u jezero koje je vremenom preraslo u pravi zlatni rudnik. I da je u svom trezoru umesto zlata, čuvao 960.000.000.000 zrna kakaa.
Kakao drvo bilo je cenjeno i u vreme Maja i Inka kao poseban dar bogova.
O biljci
Kakao drvo, čije je botaničko ime ''Theobroma cacao'' što znači „hrana bogova'', raste u području oko Ekvatora, zaštićeno od vetrova i direktnog sunca drvetom višim od sebe, obično drvetom banane. Samo drvo ne raste u području koje je previše visoko, previše hladno ili suvo. Treće godine od zasada, drvo počinje da daje cvetove, a plodove oko pete godine od zasada. Uz mnogo sreće, drvo će poživeti dvadeset godina. Direktno iz stabla rastu cvetovi, iz kojih pet meseci kasnije nastaju plodovi, dugački oko 20 cm, ovalnog oblika, u kome su u nizu postavljena kakao zrna od 30 do 40 po plodu.
Odvajanje ploda od stabla je posao za koji je potrebno mnogo znanja i višegodišnje iskustvo. Plod tokom zrenja menja boju, i berači zaključuju koji plod se može obrati, po boji i zvuku kad se kucne u plod. Iskusni berači su visoko plaćena radna snaga. Plod se seče vrlo pažljivo, tako da se ne ošteti mala peteljka koja drži plod, jer iz nje ponovo raste cvet. Zatim se preseca plod, ali vrlo pažljivo, jer kakao zrno ne sme da se ošteti. Kakao zrna se vade zajedno sa pulpom koja ga okružuje, i pažljivo se postavlja na podlogu od lišća banane. Zatim se sve prekriva lišćem banane, tako da zrna budu potpuno prekrivena.
Tako počinje fermentacija, koja traje oko šest dana. Zrna kakaa od purpurne boje prelaze u čokoladnu braon, kakvu znamo, i počinju da ispuštaju miris čokolade.
Nakon minimum desetodnevnog sušenja kakao zrna na suncu, kakao zrno se šalje u fabrike. Ukus i kvalitet čokolade mnogo zavisi ne samo od vrste kakao zrna, već i od pravilne fermentacije i sušenja na prirodnom suncu umesto u sušarama.
Lekovita svojstva
Kakao sadrži 300 različitih aminokiselina koje utiču na podizanje raspoloženja (hormoni sreće), kao što su serotonin, triptofan, dopamin, feniletilamin i arganin. Kakao je bogat mineralima. Sumpor koji kakao sadrži je poznat kao mineral lepote koji jača nokte i kosu, čisti kožu. Zbog sadržaja magnezijuma, snižava krvni pritisak i ima pozitivan učinak na rad srca, pomaže u izbacivanju otrovnih supstanci iz tela. Uz to kakao je bogat i kalcijumom, gvožđem, cinkom, bakrom, natrijumom i manganom. Od vitamina dominira vitamin C, koji deluje kao antioksidans.
U 100 gr. kakaa nalazi se 10% flavonoida, supstance koja sprečava stvaranje viška masnoće, tako što se veže na zidove krvnih sudova, čime pomažu u održavanju krvnog pritiska i sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka, a mogu i značajno smanjiti rizik od srčanog udara i to bez ikakvih nuspojava. Sadrži dvostruko više antioksidansa od crnog vina i tri puta više nego zeleni čaj.
Antioksidansi usporavaju ili sprečavaju oksidaciju važnih ćelijskih komponenti, čime se poboljšava funkcija imunog sistema, povećava sposobnost organizma u teškim i stresnim situacijama, a posebno može smanjiti rizik od raka, arterioskleroze i drugih kardiovaskularnih bolesti. U kakau se nalazi feniletilamin, koji povećava sposobnost koncentracije.
Meni
