Da li ste znali?

Kikiriki



Da li ste znali da iako ga mnogi svrstavaju u koštunjavo voće, kikiriki (Arachis hypogaea) zapravo to nije. Koštunjavom voću je srodan, ali se svrstava u povrće iz porodice mahunarki.

To je jednogodišnja, zeljasta biljka visine od 30 do 50 cm. Cvetovi su žute boje. Nakon oplodnje, cvetne drške se produžuju napadno prema zemlji, ulaze oko 5 cm u zemlju, da bi se ispod zemlje razvili plodovi, u formi drvenastih čašica/mahuna, što je – jedinstven slučaj u biljnom svetu. Zato su i prozvani zemljanim orahom. U mahuni se formira 1 do 4 semenke. Kikiriki ima karakteristični, specifičan, veoma prijatan ukus.

Poreklo

Kikiriki su koristili još stare Inke u svojoj ishrani. Stare Inke su uzgajale kikiriki pre 3.500 godina. Nakon toga su španski osvajači u 15. veku preneli kikiriki u Evropu. Međutim, neka istraživanja pokazuju da su i Kinezi pre svih uzgajali ovi neobičnu biljku.

kikiriki

Kikiriki je poreklom iz Južne Amerike i Centralne Amerike odakle je prenet u tropska i subtropska područja Azije i Afrike, kao i u neke mediteranske zemlje Evrope. Kultivira se u Indiji, Kini i zapadnoj Africi, u Bugarskoj, Španiji, Južnoj Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Makedoniji i dr. U našoj zemlji se gaji uglavnom na individualnim gazdinstvima (male površine).

Hemijski sastav

Kikiriki je veoma vredan plod, bogat proteinima (24-38%), ugljikohidratima, mastima, biljnim vlaknima, različitim mineralima i vitaminima (niacinom, tiaminom, vitaminom E i vitaminom K). Semenke sadrže 40-60% eteričnog ulja. U eteričnom ulju utvrđene su : linolna, cerotinska, behenska, laurinska, miristinska i arahinska kiselina, vitamin E i mnoge nealkaloidne materije.

Plodovi kikirikija sadrže obilje belančevina, vlakana, minerala, među kojima su najzanimljiviji gvožđe i cink, pošto su kod većine voća i povrća deficitarni. U priličnoj meri zastupljen je i kalijum, fosfor, magnezijum, bakar, mangan i selen. Sadrži i zavidne količine vitamina E i K, ali i vitamine grupe B, tokoferol alfa i folate. Praktično, sadrži sve važne sastojke, ali što je veoma važno - ne sadrži holesterol.

Lekovita svojstva

Kikiriki bi mogao da postane važno oružje u borbi protiv srčanoga udara, pokazuju rezultati poslednjeg istraživanja američkih stručnjaka. Tokom perioda istraživanja koji je trajao 22 godine stručnjaci s Harvarda posmatrali su šest hiljada žena s dijabetesom tipa dva, koji povećava rizik od srčanog i moždanog udara. Te žene imale su poseban režim ishrane, a svake dve do četiri godine ispunjavale su upitnike o načinu i navikama korišćenja namirnica. Grickanje kikirikija ili jedenje maslaca od kikirikija najmanje pet puta nedeljno može da umanji dva puta rizik od srčanog udara. Pored toga što snižava holesterol, sprečava upale i poboljšava stanje krvnih ćelija oko srca.

Kada su stručnjaci uporedili rezultate, otkrili su da su žene koje su jele kikiriki bile zaštićenije od srčanog i moždanog udara. Iznenađenje je što je rizik smanjen za čak 44 odsto. Naravno, iako je kikiriki veoma korisna namirnica, treba ga konzumirati u umerenim količinama. Svakog dana pomalo i nikako ne preterivati jer to neće doneti ništa dobro organizmu, istakla je Elen Mason, vođa istraživanja.

kikiriki

Vitamini B grupe deluju umirujuće na nervni sistem i kosi daju sjaj. Ostali sastojci poboljšavaju memoriju i pažnju, poboljšavaju sluh, smiruju dugotrajan suvi kašalj, a zahvalni su i kod izražene iznemoglosti. Vitamin E u kikirikiju stimuliše funkciju polnih žlezda, odnosno utiče na polnu potenciju.

Istraživači sa švedskog univerziteta u Linčepingu otkrili su da aminokiselina agrinin, koje u kikirikiju ima u izobilju, deluje na uzročnika tuberkuloze i pomaže bržem ozdravljenju obolelih. Do ovog zaključka oni su došli posle jednomesečnog lečenja 120 obolelih kojima su svakodnevno davali po 30 gr. kikirikija. Ispostavilo se da agrinin ima ključnu ulogu u stvaranju azotnog oksida, koji štiti organizam od uzročnika tuberkuloze.

Kikiriki smanjuje i rizik od pojedinih oblika karcinoma. Nesoljeni poboljšava nivo glukoze u krvi dijabetičara sa tipom 2, nivo triglicerida i holesterola, a zanačajan je i u kontroli telesne težine, jer je idealan za utoljavanje gladi.

Kikiriki i njegovo ulje predstavljaju efikasno sredstvo za izlučivanje žuči. A takozvano biljno mleko od kikirikija veoma je delotvorno u lečenju čira želuca i dvanaestopalačnog creva, gastritisa i drugih želudačnih bolesti.

Upotreba

Kikiriki ima široku primenu u prehrambenoj industriji (kikiriki maslac i ulje, brašno i pekarski proizvodi, grickalice, kolači, i sl.), u industriji kozmetike, farmaceutskoj industriji (kreme, tonici), u proizvodnji sapuna, šampona, deterdženta, plastike, sjaja za cipele i metale. Kikiriki se koristi i u kulinarstvu za različite deserte i slatkiše, kao i u mnogim slanim jelima.

Vegetativna masa se koristi za ishranu stoke, koja je po hranljivoj vrednosti slična senu deteline.

Ulje kikirikija upotrebljava se za proizvodnju margarina, ribljih konzervi, u proizvodnji čokolade, a sve veću primenu nalazi u proizvodnji keksa i finog peciva.

Puter od kikirikija, najpoznatija prerađevina od kikirikija, nastala je još 1890. godine, po ideji jednog američkog doktora, koji ga je uvrstio u obavezni jelovnik za svoje starije pacijente. Puter je mešavina mlevenog kikirikija, biljnog ulja, šećera ili soli i aditiva koji poboljšavaju mazivost, a sprečavaju odvajanje ulja. Posle otvaranja, puter od kikirikija mora da se čuva u frižideru, ali ne duže od šest meseci.

Kikiriki u ishrani može da se koristi sirov, ali je ukusniji i korisniji posle umerenog prženja u rerni. Blago prepržavanje omogućava lakše oslobađanje jezgra kikirikija od grube opne, koja jeste bogata vlaknima, ali onemogućava razlaganje belančevina i skroba.

U svakom slučaju, kikiriki ima široku primenu, na više od 300 načina, zavisno od kulture koja ga koristi. Najviše u Aziji, gde je prisutan kao dodatak svakom povrću, jelima od piletine i u sosovima. U Africi ga najviše koriste u Senegalu i Obali Slonovače kao dodatak mesu.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

sitni domaći kolači