Badem
Da li ste znali da najstarije vrste badema potiču iz Kine, odakle su putevima svile prenete u Grčku, severnu Afriku, Tursku i Srednji istok. U Španiju i Portugaliju bademe su doneli arapski trgovci, gde se do današnjeg dana spremaju tradicionalne nacionalne kulinarske đakonije, dok su Francuzi još u 14. i 15. veku bademovo mleko koristili za pripremu finih deserta. Drvo badema u 18. veku stiže i na tlo Severne Amerike.
Badem predstavlja deo tradicije mnogih kultura sveta. Stari Rimljani su na dar prijateljima donosili ušećerene bademe, a na venčanjima na mladu i mladoženju su bacali bademe kao simbol plodnosti. Ovaj običaj kasnije se preneo na celu Evropu, u kojoj je badem simbolizovao ne samo plodnost, nego i ljubav, dobro zdravlje i sreću. Šveđani ga i danas koriste za Božić. Jedan badem sakriju u puding od pirinča, verujući da će onaj ko ga pronađe imati sreću tokom cele naredne godine.
Danas se u svetu koriste dve vrste badema. Slatki bademi se jedu sirovi, prženi, kao dodatak raznim jelima, ili se prerađuju za proizvodnju bademovog maslaca, ulja ili mleka. Gorki badem služi samo za proizvodnju esencijalnog ulja, jer je otrovan i nije za jelo.
Lekovita svojstva
Badem je veoma bogat mononezasićenim mastima, sličnim onima koje se nalaze u maslinovom ulju. Brojna istraživanja su pokazala da konzumacija ovih masnoća snižava rizik od srčanih oboljenja, smanjuje “loš”, a popravlja “dobar” holesterol u krvi. Da bi se izbegle srčane bolesti dovoljno je svakodnevno pojesti 45 gr. ovog dragocenog voća.
Osim toga, badem je veoma značajan izvor magnezijuma i kalijuma, dva minerala veoma bitna za regulaciju krvnog pritiska (opuštaju glatke mišiće) i za regulaciju srčanog rada. Četvrtina šolje badema sadrži 99 mg. magnezijuma (četvrtinu dnevno potrebne doze), kao i 257 mg. kalijuma. Bademi su vodeći izvor vitamina E u hrani, jer sadrže alfa-tokoferol, moćni antioksidans koji ima sposobnost snižavanja holesterola od 8 do 12 odsto.
Istraživanja su pokazala da dodavanje badema uz obrok usporava podizanje nivoa šećera u krvi, smanjujući tako glikemijski indeks čitavog obroka, što badem čini dobrim izborom u ishrani koji pomaže u prevenciji dijabetesa.
Kako su odličan izvor kalcijuma, za osobe koje su alergične na mleko i mlečne proizvode, bademi su idealna zamena. Unoseći bademe biće snabdeveni dovoljnim količinama kalcijuma, mineralom koji je bitan za održavanje i čuvanje zdravlja kostiju, a bez bojazni da će dobiti neku vrstu alergije. Izračunato je da 30 gr. badema sadrži istu količinu kalcijuma kao četvrina šoljice mleka. Zbog tih svojstava, ali i zbog prisutne folne kiseline, bademi se preporučuju i trudnicama.
Velike količine mangana i bakra u bademu čuvaju nervni i endokrini sistem, održavaju čvrstinu i zdravlje kostiju, normalan krvni pritisak, a podstiču i optimalan rad štitne žlezde. Veoma je koristan i za držanje dijete, jer daje osećaj sitosti, što je veoma važno u borbi protiv gojaznosti. Istraživanja su pokazala da režim ishrane sa dodavanjem badema svakodnevnim obrocima više pomaže skidanju suvišnih kilograma, nego uobičajene dijete koje su siromašne mastima, a bogate složenim ugljenim hidratima.
Bademi poseduju takozvana probiotička svojstva, sa kojima povećavaju nivo dobrih bakterija u crevima i doprinose zdravlju organa za varenje, pokazala je jedna kanadska studija. Naučnici su utvrdili da fino mleveni bademi značajno povećavaju nivo dobrih bakterija, tako što koriste nezasićene masti iz badema za svoj rast i aktivnost.
Badem je izuzetno bogat belančevinama (u istoj jedinici mere sadrži gotovo dvaput više belančevina od jaja), što ga čini veoma pogodnom namirnicom za vegetarijance.
Osim toga, badem sadrži biotin, vitamin koji blagotvorno deluje na kožu. Bademovo ulje neguje kožu, dajući joj glatkoću i sjaj.
Badem se tradicionalno smatra afrodizijakom za muškarce. Bogat je aminokiselinom argininom koja ima važnu ulogu kod vazodilatacije (širenje krvnih sudova) i postizanja erekcije. Redovan unos badema bitan je i za broj spermatozoida i njihovu pokretljivost.
Ishrana
Sa kikirikijem, orasima i lešnicima, badem je najomiljenija grickalica ljudi. Sa ovim voćkama svrstava se u zajedničku, izuzetno korisnu grupu koštunjavih plodova, iako je istovremeno i blizak rođak sa kajsijom, breskvom, višnjom i šljivom. Stablo badema raste i do deset metara, cveta u proleće, a plodovi se beru u jesen.
Na sreću, badem spada u ono jezgrasto voće koje je dostupno cele godine. Najsvežiji je u sred leta i čini nezaobilazan sastojak u mnogim slatkim ali i slanim jelima. Bademi su jedna od najzdravijih namirnica, iako imaju veliku energetsku vrednost (606 kalorija/100g), koja potiče od visokog sadržaja pozitivnih masti u njima.
Bademe ne morate isključivo jesti kao grickalice posle jela. Možete na primer šaku iseckanih badema posuti po vašoj salati, dinstanom povrću ili špagetama. Pored toga što ćete poboljšati ukus jelu, učinićete da on bude zdraviji. Preporučuje se da šaku badema na ovaj ili onaj način konzumirate 2-4 puta u toku nedelje. Na taj način ćete sprečiti rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Bademe možete seckati ručno ili pomoću električnog secka. Ako koristite secko onda ga uključujte veoma kratko tek da okrene tek po neki obrt, jer će onda badem biti krupno isečen, umesto da dobijete masni bademov krem.
Ako kupujete nepečene bademe, možete ih peći u rerni na samo 75°C nekih 15-20 minuta. Sve preko ovoga će uništiti ove korisne masnoće kojima je badem krcat. Izbegavajte pržene bademe jer se oni obično prže u suncokretovom ili palminom biljnom ulju, pa sve koristi za srce i krvne sudove ovde prestaju.
Saveti za kupovinu i čuvanje
Prilikom kupovine treba obratiti pažnju na izgled badema. Iako ih nije teško naći, najduži rok trajanja imaju bademi sa ljuskom, jer sprečavaju negativan uticaj toplote, vlage i vazduha. Ukoliko su bademi u rinfuzi, potrebno je obratiti pažnju na njihovu boju koja treba da bude jednolična, a na dodir ne smeju biti savitljivi. Sveži bademi imaju sladunjav miris, a ukoliko je on oštar i gorak, znači da su užegli. Da bademi ne bi užegli, moraju da se čuvaju u hermetički zatvorenim posudama na tamnom, hladnom i suvom mestu. Ako se drže u frižideru svežina će se održati više meseci, a u zamrzivaču i do godinu dana.
Meni
