Čokolada
Da li ste znali da čokolada sadrži četvrtinu količine kofeina koji se nalazi u jednoj šolji kafe. 100 gr. čokolade sadrži: belančevine 10gr, masnoće 27gr, ugljenehidrate 54gr, kalijum 400mg, magnezijum 300mg, fosfor 250mg, kalcijum 100mg, natrijum, 12mg, gvožđe 3mg, teobromin 500mg. Takođe, 100 grama čokolade sadrži 2.100-2.500 kJ (500-600 kalorija). Crna čokolada sadrži biljne proteine, kakao buter, lipide, mleko (u prahu), kalcijum, kakao masu, kalijum, magnezijum i fosfor.
Čokolada je poslastičarski proizvod koji se pravi od kakaoa, masti, zaslađivača i drugih dodataka. Najčešće se proizvodi u obliku tabli.
Istorija čokolade
Kakao, glavni sastojak čokolade, gaji se poslednja 3 milenijuma u Centralnoj Americi i Meksiku. Prvi zapis o njegovoj upotrebi potiče iz oko 1100. godine p. n. e. Mezoameričke civilizacije, uključujući Maje i Asteke, spremale su čokoladna pića od kakaoa. Ovom piću su dodavali arome vanile i čili papričica. Kakao i čokolada su smatrani za luksuzne i skupe proizvode u Srednjoj Americi u doba pre dolaska Evropljana. Po staroj meksičkoj legendi, čokolada je bila piće bogova u raju, a seme drveta kakaoa su bogovi dali ljudima kao blagoslov. Asteci su u znak zahvalnosti svake godine prinosili ljudsku žrtvu, a poslednji obrok žrtvovanog bio je kakao.
Vrste čokolade
Čokolada za kuvanje ili nezaslađena čokolada ne sadrži dodatke poput mleka ili šećera.
Crna čokolada sadrži veći procenat kakao zrna (minimum 50% kakao delova). Ostali sastojci su šećer, vanila, soja lecitin. Smatra se najkvalitetnijom i najzdravijom vrstom čokolade. Crna čokolada se može podeliti prema procentu kakaoa, kakao butera i šećera. Ukoliko sadrži najmanje 15% tečnog kakaoa i isto toliko kakao butera, a minimum ukupne količine kakao delova je 60%, onda spada u slatke čokolade. Ukoliko je procenat tečnog kakaoa najmanje 35% i isto toliko kakao butera i šećera, onda spada u gorke čokolade.
Mlečna čokolada sadrži iste sastojke kao i crna, ali se dodaje i mleko u prahu, čiji kvalitet zajedno sa procentom kakao delova određuje kvalitet. Smatra se da mora imati minimum 30% kakao delova.
Bela čokolada sadrži sve sastojke kao i mlečna osim što ima kakao buter, a ne kakao masu. Kvalitetna bela čokolada mora imati minimum 26% kakao delova, odnosno kakao butera.
Čuvanje čokolade
Čokolada se čuva na suvom i hladnom mestu, na temperaturi od 10-15°C i vlažnosti vazduha 60-70%, najbolje u zatvorenoj posudi, budući da lako apsorbuje mirise. Ukoliko je temperatura povišena, kakao buter će se otopiti, rekristalisati na površini, što neće promeniti ukus, ali hoće izgled.
Ukoliko je vlažnost povišena, rastvoriće se kristali šećera, koji će se rekristalisati, stvarajući prevlaku, ovo će promeniti i ukus.
Čokolada i zdravlje
Naučnici sa čuvenog Harvarda uradili su 136 studija o kakaou, koji je osnova čokolade. U članku objavljenom u Evropskom žurnalu za nutricionizam i metabolizam, ovi stručnjaci pišu da kakao potpomaže zdravlje srca, utičući pozitivno na krvnu sliku i protiv štetnog holesterola. Ovi dobri efekti kakaoa rezultat su antioksidantskog elementa - flavonoida.
Ako vam je krvni pritisak visok, tad čokolada može da pomogne. Feniletilamin deluje na krvni pritisak i nivo glukoze u krvi. Istraživanja su izvršena na grupi ljudi sa visokim krvnim pritiskom. Oni su jeli tamnu čokoladu svakog dana tokom dve nedelje, i primećeno je da je krvni pritisak u velikom padu. Takođe im je snižen nivo holesterola.
Čokoladno mleko može vam dati dodatnu snagu posle napornog rada. Ovo piće pokazalo je bolje rezultate od sportskih energetskih napitaka.
Magnezijum smiruje nervnu napetost, a gvožđe pomaže kod blage anemije. Kofein je takođe u sastavu čokolade, ali ga ima mnogo manje nego u kafi, količina u jednoj šoljici jednaka je količini u 800 gr. čokolade. Čokolada je izvor i minerala: fosfora, magnezijuma, gvožđa i kalijuma. Pretpostavka je da teobromin potstiče želju za čokoladom, a sadrži i sastojke poput triptofanelina, koji stvara seratonin.
Prema rezultatima svetskih istraživanja dokazano je da crna čokolada, koja sadrži 60% kakao delova i više, veoma jak antioksidans, budući da sadrži polifenol - čisti organizam od slobodnih radikala. Takođe do 10% povećava proizvodnju HDL (dobrog holesterola), koji štiti krvne sudove.
Čokolada je i veoma kalorična, ima visok procenat masti i šećera, a smatra se da može biti uzročnik migrene. Kako god. Uživajte, nekoliko kockica neće naškoditi vašoj liniji.
Meni
Komentari